Znam puno ljudi koji ne vole Božić. Kažu da ih deprimira sva ta histerija, konzumerizam, nametnuta sreća, usiljenost, površnost. A onda ponekad i ona ružna strana života – samoća, gubitak, tuga… a ima i onih koji jednostavno ne vole sav taj kič. Ovo je tema za njih.
Parada kiča – najbrutalniji opis Božića koji sam čula. Al možda je on u svojoj brutalnosti i najiskreniji jer zaista u svemu znamo pretjerati tih dana. Previše kolača, previše poklona, previše peglanja kartica i minusa na računu, previše pojedenih kobasa, previše natovarenih kila, previše kuhanog vina… a i previše lampica na boru.
Možemo li drugačije? Ja teško! Zaista volim Božić… sva ta druženja, darivanja, zamatanja darova… sve te lampice, kolače, to kuhano vino koje je tako šećerasto i zapravo grozno, ali dobro ugrije nakon trosatne šetnje gradom u potrazi za nečim savršeno nesavršenim…
Ali dobro, razumijem i drugu stranu, i ja imam doma jednog takvog…
Prije sto godina kada smo se tadašnji moj dečko, današnji suprug, i ja uselili u našu prvu garsonjericu, rekao mi je da on ne voli Božić i dekoracije. Bila sam u šoku. Kako netko može ne voljeti Božić. Božić savršeno odgovara mojoj veseloj naravi koja se voli družiti, smijati, darivati, dekorirati, paliti lampice, piti kuhano vino i kobase tih par dana u godini… kako ću ja s jednim mrgudom koji ne voli Božić?
Onda sam s vremenom skužila… i ne zamjeram mu uopće. Svatko od nas ima pravo voljeti, ili ne voljeti koga i štogod poželi…
I onda smo se nekako našli na pola puta. Ja kao ridikul danima pred Božić spavam u pidžami na Djeda Mraza, a on je dobio papuče na Grincha…
Ali da, istina. Ne pretjerujemo.
Kako suzdržano i decentno dekorirati dom, kako ne razljutiti Grincha, a opet stvoriti božićnu atmosferu? Evo prvo foto, a onda i shopping prijedloga.